Akupunktura

  Akupunktura se, kao i akupresura, zasniva na tradicionalnoj kineskoj teoriji o meridijanima - putevima energije za koje se veruje da se pružaju telom, noseći životnu snagu ili energiju zvanu ČI. Kod ovog lečenja protok čija se kontroliše ubadanjem igala, tankih kao vlas kose, na određena mesta - ista ona mesta poređana duž meridijana koja se koriste u akupresuri. Za razliku od akupresure, akupunkturu mora da obavlja za to osposobljen praktičar.


  Prosečni tretman se sastoji od zabadanja 5 do 15 tankih igala. One mogu da prodru u dubinu od samo nekoliko milimetara ili do dubine od čak 7 ili 10 cm na mestima gde postoji debeo sloj masnog tkiva ili mišića. Postupak retko boli, iako često možete da osetite pečenje ili težinu. Osim ubadanja igala, osobe koje vrše akupunkturu mogu da se odluče za lečenje zvano moksibustija. Sastoji se od dovođenja toplote direktno iznad mesta za akupunkturu pomoću smotuljaka tinjajućeg lekovitog bilja, obično mokše (pelena).

  Zaista je dokazana sposobnost akupunkture da ublaži bolove kod mnogih pacijenata, a telesna osnova blažavanja bolova pokazana je kroz laboratorijske eksperimente na životinjama. Akupunktura oslobađa endorfine i druge oblike neurotransmitera koji služe kao prirodna sredstva protiv bolova u samom organizmu. No, još uvek je teško objasniti kako akupunktura može dugoročno da ublaži bolove. Pomoću nje suzbijaju se bolovi, ustanovljeno je da je delotvorna i kod rehabilitacije posle moždanod udara i kod ublažavanja mučnine. Takođe se preporučuje kao način lečenja zavisnosti od droga.