Astma je hronična respiratorna, prilično česta bolest koja, kao i kod bronhitisa i emfizema, izaziva stezanje u grudima i teškoće pri disanju. U slučaju astme ovi simptomi nisu uvek prisutni. Javljaju se u naletima, koje aktiviraju različiti okidači iz okoline (polen, životinjske dlake, duvanski dim...) ili su emocionalne prirode (stres).
Neke osobe s astmom proživljavaju samo blage i retke napade. Za druge napadi mogu da budu česti i jaki i da zahtevaju hitno medicinsko lečenje. Prepoznavanjem okidača u vašem slučaju možete da naučite da smanjite jačinu i učestalost napada, a možda ih i u potpunosti izbegnete.Astma nije problem sa udisanjem, već s izdisanjem. Tokom napada astme grčenje mišića i bronhijalnih tkiva koja otiču sužavaju sitne disajne puteve u plućima, koji se zatim začepe prekomernom sluzi. Ustajali vazduh ostane zarobljen na dnu plića, prisiljavajući vas da upotrebljavate gornji deo pluća da biste s mukom hvatali vazduh. Blagi i umereni napadi sastoje se od kratkih pojava ostajanja bez daha i dahtanja.
Alergije su primarni krivac za ovo oboljenje. Između 50 i 90 posto astmatičara boluje od alergija. Najčešći alergeni, ili materije koje prouzrokuju alergije, jesu polen, trava, prašina, plesan, duvanski dim , dlake i perje kučnih ljubimaca... Kada se udišu, ove materije mogu da izazovu oslobađanje histamina i drugih hemijskih materija u organizmu, što prouzrokuje alergijsku reakciju i napade astme.
Plućne infekcije takođe mogu da izazovu astmu. Bronhiolitis virusna infekcija disajnih puteva koja obično pogađa dvogodišnju ili još mlađu decu, čest je uzrok dečje astme. Kod odraslih se može razviti kao posledica infekcije gornjih disajnih puteva, poput bronhitisa.
Simptomi astme
- hripanje ili šištanje, zviždukanje pri disanju
- relativno bezbolno stezanje u grudima
- kašalj, katkad praćen sluzi
- zadihanost
Lečenje astme
Ako imate astmu, morali biste redovno da odlazite kod lekara. Kod teških napada uvek je nužno konvencionalno medicinsko lečenje. Niz alternativnih lečenja može da pomogne kad se koristi zajedno s konvencionalnim oblikom lečenja.
Za medicinsko lečenje lekari uopšte prepisuju bronhodilatatore , lekove pomoću kojih se suženi disajni putevi u plućima proširuju. Ovi lekovi mogu da se dobiju u obliku spreja ili tableta. Lekari obično više vole bronhodilatatore za inhalaciju, kao što su izoproterenol, metaproterenol, izoetarin i salbutamol, zato što oni ulaze direktno u pluća i zato što je u njima upotrebljeno 1000 puta manje leka nego u orelnim oblicima. Jedan do dva udisaja ublažavaju dahtanje i stezanje u grudima koji se javljaju s blagim do umerenim napadima.
Napomena : bronhodilatatori su snažni lekovi i ako se preterano upotrebljavaju, mogu da izazovu opasna propratna dejstva poput visokog krvnog pritiska.
Ako su uzrok vašoj astmi alergije, vaš lekar možda vam predloži imunoterapiju. Postepenim izlaganjem organizma određenom alergenu kroz niz injekcija, imunoterapija može da pomogne da vaš imunološki sistem izgradi odbrambeni mehanizam. S vremenom alergijske reakcije mogu da se smanje ili u potpunosti nestanu.
Pomoću dnevne doze vitamina grupe B (50 do 100 mg) i magnezijuma (400 do 600mg) možete da smanjite učestalost i jačinu napada astme.
Lečenje lekovitim bilje
Pomoću pravog omana (Inula helenium), korena koji deluje kao umirujući ekspektorans , možete očistiti organizam od prekomerne sluzi. Za pripremu čaja, jednoj kašičici usitnjenog korena dodajte punu šolju hladne vode, pustite da odstoji 10 sati, zatim procedite i pijte vruće tri puta na dan.
Čaj napravljen od sitnocvetne divizme preporučuje se za umirivanje sluzokože, naročito tokom noćnih napada.
