osetno utiče na metabolizam hranjivih materija, rad nerava i mišića, stanje kože, kose zuba i noktiu, kao i na fizički i psihički razvoj. Jod takođe pomaže pretvaranje beta karotina u vitamin A, a predstavlja i efikasan antiseptik i sterilizator vode.
Alge, plodovi mora i povrće koje se gaji na tlu bogatom jodom odlični su izvori ovog minerala. kod nas je kuhinjska so jodirana, što omogućava unošenje dovoljne količine joda uobičajenom ishranom. Dodavanje uglavnom nije potrebno, ali trudnice moraju unositi dovoljne količine za sebe i svoje nerođeno dete kako bi sprečile eventualnu mentalnu zaostalost ili kretenizam, patuljasti rast kod dece.
Danas su slučajevimanjka joda retki. Osim gušavosti, nedostatak ovog minerala može da izazove prekomerno gojenje, opadanje kose, tromost, nesanicu i neke oblike mentalne zaostalosti. Višak se najvećim delom izlučuje preko bubrega, ali izuzetno veli unos može izazvati nervozu, hiperaktivnost, glavobolju, osipe, metalni ukus u ustima i gušavost -u ovom slučaju zbog hiperaktivnosti štitne žlezde.
Preporučena dnevna doza - odrasli 150 mikrograma, trudnice 175 mikrograma.
