kontroliše krvni pritisak i otkucaje srca, pomaže jačanje krvnih sudova, kostiju, tetiva i nerava, poboljšava plodnost, osigurava zdravu pigmentaciju kože i kose. Neki dokazi upućuju na to da sprečava bolesti srca i krvnih sudova kao što su visok krvni pritisak i srčana aritmija, kao i da može da pomogne u lečenju artritisa i skolioze. Bakar takođe štiti tkivo od oštećenja slobodnim radikalima, jača imunitet i ima ulogu u sprečavanju raka.
Ako se zdravo i raznovrsno hrane, većina odraslih osoba dobija dovoljno bakra iz hrane.Njegov najveći izvor su plodovi mora i iznutrice, zatim orasi, semenke, zeleno povrće, crni biber, kakao i voda ukoliko prolazi kroz bakarne cevi. Dodaci bakra se smeju uzimati samo po preporuci lekara.
Višak kalijuma i cinka otežava resorpciju bakra. Ipak, veoma retko dolazi do njegovog pravog nedostatka, što obično pogađa osobe koje boluju od nekih naslednih bolesti koje su povezane sa otežanom resorpcijom, kao što su Kronova bolest i celijakija. Manjak bakra se može javiti kod odojčadi koja se ne hrane majčinim mlekom, kao i kod novorođenčadi. Simptomi nedostatka su ispucana i beživotna kosa, izobličen skelet, slabokrvnost, visok krvni pritisak, srčana aritmija i neplodnost..
Uzimanje više od 10 mg dnevno može imati za posledicu mučninu, povraćanje, bolove u mišićima i stomaku. Trudnice i žene koje koriste pilule za kontracepciju sklone su višku bakra u krvi. Neka istraživanja pokazala su da njegov visok nivo i visok nivo gvožđa može imati veze sa hiperaktivnošću i autizmom.
