Ketokonazol, snažan lek protiv gljivica, uveden 1981. godine, koristi se za lečenje velikog broja kožnih, plućnih i sistemskih gljivičnih infekcija, uključujući infekcije kandidom (kandidijaza) i lišajem (tinea). Lek sprečava rast i razmnožavanje gljivičnih ćelija, a u visokim koncetracijama ih uništava. Ovaj lek se može nabaviti kao krema, šampon, oralna suspenzija i u obliku tableta. Ketokonazol deluje na nadbubrežne žlezde. Pošto sprečava suvišno stvaranje kortikosteroidnih hormona i testosterona, ponekad se primenjuje za lečenje raka prostate i Kušingovog sindroma, kod kojih organizam stvara prevelike količine kortikosteroidnih hormona. Više informacija vidi pod Antimikotici.
Bolesti
- gljivična oboljenja pluća, uključujući blastomikozu, kokcidiomikozu, histoplazmozu i parakokcidiomikozu
- infekcije kandidom (kandidijaza) usta, kože i unutrašnjih organa, na primer afte, peritonitis, zapaljenje pluća i infekcije mokraćnog sistema
- hromonikoza
- lišaj tela, preppona (svrab u preponama) i stopala (atletsko stopalo)
- seboreični dermatitis, perut
- kušingov sindrom i rak prostate
Blaga :
Vrtoglavica, sanjivost, glavobolja, bolovi u trbuhu, proliv, blaga mučnina ili povraćanje, nadraženost kože.
Teška :
Znaci oboljenja jetre, uključujući mučninu, gubitak apetita, tamnu mokraću, svetle stolice, žuticu, potištenost.
Posebne informacije
- Ovaj lek ne sme da se uzima u slučaju aktivnog oboljenja jetre.
- Ako ste bolovali od hipohlorhidrije, alkoholizam, poremećaja ili bolesti jetre, sa lekarom odmerite koristi i štete ovog leka.
- Ako ste alergični na neki antigljivični lek ili uzimate drugi lek, obavestite lekara o tome.
- U nekim slučajevima ovaj lek može da bude jako otrovan za jetru, lekar može preporučiti praćenje funkcije jetre pomoću analiza.
- Tokom uzimanja ovog leka koža može lakše da izgori pri izalaganju suncu. Zaštitite kožu odgovarajućom odećom i zaštitnim kremama i izbegavajte duže izlaganje suncu i solarijumu.
- Trudnice i dojilje treba da izbegavaju uzimanje ovog leka.
- Velike doze leka mogu da uspore lučenje kortikosteroida u organizmu, spuste nivo testosterona, smanje polnu želju kod muškaraca, izazovu uvećanje dojki ili impotenciju kod muškaraca i menstrualne poremećaje kod žena.
- Da bi se povećala resorpcija leka i ublažila nadraženost želuca, treba ga uzimati sa hranom.
- Kod nekih infekcija je potrebno višemesečno uzimanje leka. U sličaju dugotranog lečenja potrebna je lekarska kontrola.
Alkohol i hepatotoksični lekovi - povećana opasnost od želudačnih ulceracija i oštećenja jetre.
Antacidi, blokatori histaminskih H2 receptora i drugi lekovi koji ublažavaju želudačnu kiselost - ovi lekovi mogu sprečiti delovanje antigljivičnih lekova sprečavanjem njihove ukupne resorpcije u organizmu.
Antiholinergici i omeprazol - mogu smanjiti delovanje antigljivičnih lek.
Astemizol, terfenadin i oralni kortikosteroidi - ketokon. može povisiti nivo ovih lekova u krvi i dovesti do potencijalno smrtonosnih srčanih aritmija.
Ciklosporin - može se povećati resorpcija ciklosporina do potencijalno otrovnih količina.
Didanozin - ako se primenjuju zajedno slabije se resorbuju. Treba ih uzimati sa razmakom od 2 sata.
Fenitoin - ako se uzimaju oba istovremeno, nivo fenitoina se može povisiti, a nivo ketok. sniziti.
Rifampicin, izoniazid : mogu sniziti nivo ketokon. u krvi i smanjiti njihovu delotvornost.
Teofilin - ako se primenjuje zajedno sa antimikoticima, nivo ovog leka se može sniziti, što će ubrzati pojavu attmatičnog napada.
Varfarin - antikoagulantno dejstvo varfarina se može pojačati ako se uzima kad i antigljivični lek.
