a u slučajevima kad je bolest već nastupila ograničava njene efekte. Kalcijum podstiče kontrakciju mišića a magnezijumih ih opušta.
Ovaj mineral je važan za metabolizam (pretvaranje hrane u energiju) i za stvaranje belančevina. Odgovarajući nivo magnezijuma u krvi štiti organizam od bolesti srca i krvnih sudova, srčane aritmije i moždanog udara izazvanog krvnim ugruškom u mozgu.
Ljudi u principu unose hranom dovoljne količine. Riba, lisnato zeleno povrće, mleko, orasi, semenke i žitarice punog zrna su dobri izvori ovog minerala. Mnogi antacidi, laksativi i analgetici koji se kupuju u apotekama bez recepta sadrže magnezijum.
Potrebe za magnezijumom se povećavaju kod stresa ili bolesti. Dodatakmože pomoći u lečenju nesanice, mišićnih grčeva, predmenstrualnog sindroma i srčanih oboljenja i krvnih sudova, na primer visokog pritiska, angine pektoris izazvane stezanjem koronarne atrterije, kao i bolova i grčeva koji su posledica nedovoljnog dotoka krvi u noge. Istraživanja pokazuju da njegova primena odmah posle srčanog udara povećava bolesnikove izglede za preživljavanje.
Organizam ga efikasno prerađuje. Bubrezi prema potrebi stvaraju zalihe, a svu suvišnu količinu izlučuju, tako da su manjak ili trovanje njegovim viškom veoma retke pojave.
Preporučena dnevna doza : muškarci 350 mg; žene 280 mg; trudnice 320 mg.
