Ovi lekovi, kraće zvani beta-blokatori, utiču na rad određenih delova nervnih sistema, pa usporavaju rad srca i prenošenje nervnih impulsa do srca i drugih organa. To ima za posledicu snižavanje krvnog pritiska i ublažavanje angine pektoris. Prvi proizvedeni beta-blokirajući lekovi (uključujući nadolol, propranolol i timolol) zovu se neselektivni agensi jer deluju na čitav organizam i koriste se za lečenje brojnih medicinskih stanja. Noviji beta-blokatori, kao atenolol i metoprolol, zovu se kardioselektivni blokatori pošto ciljno deluju na beta receptore u srčanom mišiću i mišićima krvnih sudova. Ovi lekovi su naročito korisni za lečenje srčanih poremećaja kao što su angina pektoris i aritmija.
BOLESTI
- srčana oboljenja, naročito angina pektoris(bol), srčani infarkt i poremećaji srčanog ritma
- visok krvni pritisak
- migrenske glavobolje (propranolol, timolol)
- tremori (propranolol)
- šizofreni i anksiozni poremećaji (propranolol i timolol)
- odvikavanje od alkohola (atenolol i propranolol)
- glaukom (timolol)
Blaga
Smanjena polna moć, vrtoglavica, slabost, problemi sa spavanjem, nadraženost želuca, nervoza, promena ritma pražnjenja creva.
Teška
Bronhospazam (otežano disanje- kod neselektivnih beta-blokatora), zastojno oboljenje srca (oticanje stopala ili donjeg dela nogu, kratak dah), omamljenost, depresija, produžena slaba cirkulacija (hladne šake i stopala), brzi ili nepravilni srčani otkucaji, bolovi u grudima, iznenadan kratak dah, znojenje, drhtavica i slabost. Odmah se javite lekaru.
POSEBNE INFORMACIJE
Beta-adrenergički blokatori mogu izazvati omamljenost, ošamućenost i vrtoglavicu. Treba izbegavati aktivnost koja zahteva budnost, kao vožnja, sve dok se ne zna kako reagujete na ove lekove.
Ako se planira hirurški zahvat ili ako postoji neko od stanja koje beta-blokatori mogu pogoršati (alergije, bronhijalna astma ili emfizem, zastojno oboljenje srca, dijabetes melitus, hipertireoza, oštećenje jetre ili bubrega, depresija, mijastenija gravis, loša cirkulacija ili bolest krvotoka) obavestite lekara o uzimanju ovog leka.
Ako postoji bronhospastično oboljenje, bronhijalna atma ili hronična opstruktivna bolest, ne uzimajte beta-blokatore.
Beta blokatori mogu da prikriju simptome niskog šećera u krvi i da izazovu veliki porast šećera u krvi kod pacijenata sa šećernom bolešću.
Beta-adrenergički blokatori mogu da pojačaju alergijske reakcije na hranu, lekove ili ubode insekata.
Nagli prekid uzimanja ovih lekova može da izazove ili poveća probleme sa srcem. Doza se mora postepeno smanjivati pod lekarskom kontrolom.
Pre uzimanja ovih lekova morate da obavestite lekara o eventualnoj trudnoći ili dojenju.
MOGUĆA MEĐUDEJSTVA
Beta blokatori mogu da reaguju sa mnogim lekovima koji se dobijaju na recept ili bez recepta uključujući sledeće :
- Aminofilin, teofilin - smanjeni klirens ovih lekova i moguće trovanje.
- Antacidi (aluminijum hidroksid ili magnezijum) - smanjena resorpcija beta blokatora. Uzeti antacid četiri sata pre ili posle blokatora.
- Antidijabetički lekovi, insulin - povećana opasnost od visokog šećera u krvi i poremećenog oporavka od hipoglikemije.
- Antihipertenzivi - pojačano antihipertenzivno delovanje.
- Antipsihotici (tioridazin, hlorpromazin) - pojačano dejstvo oba leka, sa preterano sniženim pritiskom, usporenim srčanim radom i otežanim disanjem.
- Cimetidin - pojačano dejstvo beta blokatora.
- Efedrin, adrenalin i izoprenalin- oslabljeno antihipertenzivno dejstvo ovih lekova, opasnost od povišenog krvnog pritiska.
- Estrogeni - oslabljeno antihipertenzivno dejstvo beta blokatora.
- Fenotiazini - pojačana dejstva oba leka.
- MAO inhibitori - kombinacija može izazvati hipertenziju. Uzeti beta blokatore 14 dana posle prekida uzimanja MAo inhibitora.
- Nesteroidni lekovi protiv zapaljena, kao ibuprofen -oslabljeno dejstvo beta bloaktora.
