ANTACIDI



Aluminijum-hidroksid
Kalcijum-karbonat
Magnezijum-hidroksid
Natrijum-hidrogen-karbonat i limunska kiselina


Antacidi ublažavaju povremene neprijatne simptome koji prate gorušicu,tegobe sa varenjem praćene prevelikim lučenjem kiseline i višak kiseline u želucu. Lekovi neutrališu višak želudačne kiseline i pomažu izlečenje i ublažavanje ulkusnih bolova. Mnogi popularni preparati antacida su kombinacije različitih
generičkih lekova. Ako se uzimaju redovno tokom dužeg vremena, neki antacidi koji sadrže kalcijum pomažu u prevenciji osteoporoze i drugih stanja povezanih sa nedostatkom kalcijuma.
Bolesti:
-nadraženost želuca, gorušica, tegobe sa varenjem, višak kiseline u želucu
-želudačni čir
-nedostatak kalcijuma (kalcijum-karbonat)

Neželjena dejstva
  Blaga:
      Blag zatvor; laksativno dejstvo ili proliv; kredast ukus u ustima; grčevi u želucu, mučnina ili povraćanje; podrigivanje; nadimanje ; bele čestice u stolici.

  Teška:
      Odmah pozovite lekara ako primetite sledeće simtome: oticanje ručnog zgloba, stopala ili donjeg dela noge ; kostobolja ; jak zatvor ; ošamućenost ; promene ponašanja ; bol u mišićima ; slabost ili probadanje ; nervoza ili nemir ; usporeno disanje ; nepravilnost srčanog rada ; umor ; bolno ili učestalo mokrenje, promene apetita.


Posebne informacije:
  • Antacidi se ne smeju koristiti ako postoji oštećenje bubrežne funkcije ili povišen nivo kalcijuma u krvi (hiperkalcemija) osim u okolnostima koje određuje lekar
  • Ako postoji neko od sledećih stanja, treba se posavetovati sa lekarom o koristima i rizicima uzimanja različitih tipova antacida: simptomi zapaljenja slepog creva, gastrointestinalno rektalno krvarenje nepoznatog uzroka,intestinalne opstrukcije ili osetljivost na aluminijum, kalcijum,  magnrzijum ili preparate natrijum-hidrogenkarbonata.
  • Pre uzimanja antacida treba sa lekarom proveriti da li je postojala kostolomija ili ileostomija ili nešto od sledećeg : ciroza, kongestivni zastoj srca, edem, kolitis, divertikulis, proliv, zatvor ili tvrda stolica, šuljevi, sarkoidoza ( retka bolest koja se ogleda u oštećenjima kože, očiju , pluća i limfnih žlezda ) ili hipofosfatemija ( preniske koncentracije fosfata krvi )
  • Deca mlađa od šest godina ne smeju da uzimaju antacide bez preporuke lekara.
  • Obavestite lekara ako se razviju simptomi kao crna,katranasta stolica iili povraćanje sadržaja u obliku taloga kafe.To su pokazatelji krvarenja u želucu ili crevima.
  • Iako se antacidi smatraju bezbednim dok se uzimaju u malim dozama i u kratkom periodu ( manje od dve nedelje ) , trudnice i dojilje neka se prvo posavetuju sa lekarom.Antacidi koji sadrže natrijum mogu da pojačaju zadržavanje tečnosti.
  • Dugotrajnu terapiju antacidima- na primer kod lečenja čira- mora da prepiše lekar.
  • Kombinacije antacida, na primer aluminijum-hidroksid i magnezijum-hidroksid ili kalcijum-karbonat i magnrzijum-hidroksid, imaju prednost u umanjivanju simptoma zatvora ili proliva.
  • Antacidi su najefikasniji kada se uzimaju na prazan želudac.
  • Pošto antacidi mogu da utiču na stepen resorpcije drugih oralnih lekova, treba ih uzimati jedan do dva časa pre ili posle uzimanja drugih lekova.
  • Ako se uzimaju duže vreme, antacidi mogu da imaju suprotno delovanje-izazivaju pogoršanje  simptoma posle prekida lečenja.
  • Antacidi sa kalcijum-karbonatom ili natrijum-hidrogenkarbonatom mogu da izazovu mlečno-bazni sindrom,koji se odlikuje glavoboljom,mučninom, nervozom i slabošću.Ovaj sindrom vremenom može da dovede do bolesti ili zastoja rada bubrega.
Moguća međudejstva
Jedan od načina izbegavanja nepoželjnih međudejstava lekova je usklađivanje vremena uzimanja.
  • Acetilsalicilna kiselina i drugi salicilati: antacidi mogu da smanje resorpciju ovih lekova,umanjujući njihivo delovanje.Treba ih uzimati tri do pet časova po uzimanju antacida.
  • Antiholinergici, digoksin, fenotiazini, hinidin, varfarin ; poznato je da antacidi utiču na efikasnost ovih lekova.
  • Celuloza-natrijum.fosfat: sposobnost ovog leka da smanji hiperkalciuriju ( izlučivanje abnormalno velikih količina kalcijuma u urinu ) biće manja ako se uzima zajedno sa antacidima koji sadrže kalcijum.
  • Obloženi preparati koji se oslobađaju u crevima : antacidi mogu da izazovu prebrzu razgradnju sloja koji oblaže lek,što ima za posledicu nadraženost želuca.Ove lekove treba uzimati jedan do dva časa po uzimanju antacida.
  • Fenitoin ne sme da se uzima dva do tri sata posle uzimanja antacida,pošto antacidi mogu da da umanje resorpciju ovog leka protiv epileptičnih napada.
  • Gvožđe: snižena resorpcija gvožđa.Doze gvožđa i antacida treba uzimati u što većem razmaku (12 sati)
  • Hinoloni : smanjena efikasnost hinolona i fluorhinolona.
  • Izonazidi (oralni): istovremeno uzimanje antacida može da uspori i umanji resorpciju ovog antituberkulotika.
  • Ketokonazol (antimokotik): resorpcija ketokonazola može biti smanjena ako se lek uzima do tri časa posle uzimanja antacida.
  • Mekamilamin : antacidi mogu da produže delovanje ovog leka protiv visokog krvnog pritiska.Ne uzimajte mekamilamin zajedno sa antacidima.
  • Metenamin : lek protiv infekcija mokraćnog trakta može biti manje efikasan ako se uzima sa antacidima.
  • Natrijum-polistiren-sulfonat : lek za snižavanje holesterola može izazvati opasnost od zastoja bubrega i alkaloze.
  • Tetraciklin : smanjena resorpcija tetraciklina, lek uzimati tri do četiri časa posle uzimanja antacida.
  • Vitamin D : ako se vitamin D uzima istovremeno sa antacidima koji sadrže magnezijum ili kalcijum može doći do pojave preterano visokih količina ovih minerala u krvi.