ANTIDIJABETIČKI LEKOVI
Insulin, hormon koji se stvara u pankreasu, pomaže kontrolu nivoa glukoze (krvnog šećera) u krvi. Danas se insulin za lečenje šećerne bolesti proizvodi poluveštački ili se dobija od svinja ili goveda. Osobama sa insulin-zavisnim dijabetesom (tip 1), čiji organizam ne može da stvara ovaj hormon, lek se ubrizgava direktno pod kožu. Insulin se koristi i za lečenje osoba sa insulin-nezavisnim dijabetesom
(tip 2) kad postoji izrazita neravnoteža šećera u krvi. Takva neravnoteža može dovesti do ketoacidoze- jer stvaranje ketona (moguć proizvod u toku metabolizma) povećava kiselost krvi i po život opasne dijabetičke kome.
BOLESTI
- insulin-zavisan dijabetes (tip 1)
- insulin-nezavisan dijabetes (tip2) koji se može držati pod kontrolom samo posebnom ishranom, vežbama i smanjenjem telesne težine
- veliki poremećaji ravnoteže šećera u krvi kod osoba koje ne boluju od šećerne bolesti, a javljaju se tokom trudnoće, operativnog zahvata, akutnog stresa ili šoka
Blaga :
Alergijske reakcije, razgrađivanje masnog tkiva na mestu davanja injekcija (može izazvati udubljivanje kože), potkožno taloženje masti kao posledica preterane zavisnosti na istom mestu davanja injekcije.
Teška :
Dijabetička koma ili hiperglikemija (visok šećer u krvi) zbog premale doze, hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) kao posledica prevelike doze. Ako osetite jak svrab (ponekad sa osipom) ili posle primene doze osećate nesvesticu, odmah se javite lekaru. Vidi dole simptome predoziranja i nedovoljnog doziranja.
POSEBNE INFORMACIJE
- Predoziranje insulina može imati za posledicu nizak šećer u krvi (hipoglikemija). Simptomi su velika glad, hladan znoj, drhtavica, nervoza ili anksioznost, ubrzan puls, glavobolja, sanjivost, smetenost, mučnina, hladna ili bleda koža. Treba imati pri ruci slatkiš ili voćni sok za ublažavanje hipoglikemije.
- Premala doza insulina može imati za posledicu visok šećer u krvi (hiperglikemija). Simptomo su sanjivost, suva usta, voćni zadah, učestalo mokrenje, gubitak apetita, bolovi u želucu, mučnina ili povraćanje, žeđ nepoznatog uzroka, otežano disanje, umor, crvena ili suva koža. Hiperglikemija može dovesti do ketoacidoze ili po život opasne dijabetičke kome. Insulin treba uzeti čim primetite da ste propustili da uzmete dozu na vreme ili odmah po pojavi opisanih simptoma. Dozu treba unapred pripremiti kako bi je, u slučaju da bolesnik nije u stanju, mogao dati prijatelj, kolega ili član porodice.
- Insulin se smatra bezopasnim za trudnice i dojilje jer ne prelazi u majčino mleko.
- Za držanje bolesti pod kontrolom važno je strogo pridržavanje proppisanog režima ishrane i vežbi.
- Bolest i vežbanje mogu da promene individualne potrebe za insulinom.
- Treba redovno meriti nivo šećera i ketona u krvi i mokreći. Nemojte menjati vrstu ili tip insulina niti prekinuti uzimanje bez dogovora sa lekarom.
- Budite spremni na hitna stanja koja se javljaju kod dijabetičara. Pročitajte o prvoj pomoći za dijabetičare i napravite plan delovanja sa lekarom, članovima porodice, prijateljima i saradnicima.
- Pušenje utiče na potrebu za insulinom. Ako tokom uzimanja insulina ostavite pušenje ili počnete da nosite nokotinski flaster, nivo šećera u krvi može da se promeni. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze.
- Polusintetski insulin često se propisuje trudnicama, bolesnicima koji su alergični na druge tipove insulina, koji lek treba da primenjuju kratko vreme (na primer tokom operativnog zahvata) ili im je tek postavljena dijagnoza dijabetesa. Ovaj oblik leka izaziva manje alergijskih reakcija nego insulini životinjskog porekla.
Insulin može pokazivati međudejstva sa brojnim lekovima, pa se pre uzimanja svakog drugog leka obavezno posavetujte sa lekarom ili apotekarom. Potrebno je pročitati oznake na pakovanju koje govore o sadržaju šećera.
- Alkohol, anabolički steroidi, klofibrat, fenfluramin, guanetidin, MAO inhibitori, nesteroidni lekovi protiv zapaljenja, fenilbutazon, salicilati, sulfinpirazon, tetraciklin - ovi lekovi snižavaju nivo šećera u krvi i mogu uticati na insulinske doze.
- Amfetamini, baklofen, kortikosteroidi, kortikotropin (ACTH), danazol, dekstrotiroksin, adrenalin, estrogeni, etakrinska kiselina, furosemid, glukagon, molinodon, fenitoin, tiazidni diuretici, tireoidni hormoni i triamteren - mogu povećati nivo šećera u krvi i povećati opasnost od hiperglikemije.
- Beta-adrenergički blokatori - ako se primenjuju istovremeno sa insulinom mogu prikriti simptome hipoglikemije.
