Hidrohlorotiazid, diuretik koji ne štedi kalijum, uveden je 1959. godine i koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije), dijabetesa insipidusa (jaka žeđ i prekomerna proizvodnja mokraće) i zadržavanja suvišne tečnosti. Lek podstiče stvaranje mokraće, ali povećano izlučivanje mokraće izaziva i pojačani gubitak kalijum i drugih minerala iz organizma. Ovaj efekat je naročito izražen kod hidrohlorotiazida. Da bi se sprečio gubitak minerala, lek se često kombinuje sa triamterenom, diuretikom koji štedi kalijum. Za razliku od drugih diuretika, izgleda da hidrohlorotiazid smanjuje gubitak kalcijuma iz organizma. Informacije o neželjenim dejstvima i međudejstvima potražite pod Diuretici. Podatke o diureticima koji čuvaju kalijum potražite pod Triamteren.
Posebne informacije
- Pošto primenom hidrohlorotiazida dolazi do većeg gubitka kalijuma nego primenom drugih diuretika, postoji i veća opasnost od neželjenih dejstava na srce i krvne sudove.
- Obavestite lekara ako bolujete od gihta, jer ovaj lek utiče na nivo kiseline.
- Obavestite lekara ako postoji alergija na sulfa preparate, na primer sulfonamidne antibiotike ili antidijabetike sa sulfonilureom. Ovaj lek je hemijski sličan tim lekovima i može da podstakne slične reakcije.
