Kao i dtugi B vitamini, vitamin B12 ima vaznu ulogu u dobijanju energije iz masti, ugljenih hidrata i belancevina, a ucestvuje i u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Presudan je za proitvodnju genetskog materijala (DNK i RNK), kao i mijelina, masne materije koja izgradjuje zastitni omotac oko nerava.
Za razliku od drugih vitamina grupe B, vitaminu B 12 treba nekoliko sati da se resorbije u sistemu za varenje. Visak se izlucuje urinom, iako se rezervne kolicine mogu zadrzati u jetri nekoliko godina.
Vitamin B 12 se ne nalazi u biljkama, nego ga dibijamo iz proizvoda zivotinjskog porekla kao sto su iznutrice, riba, jaja i mlecni proizvodi. Nedostatak vitamina B12 se retko javlja, obicno kod alkoholicara, vegetarijanaca, trudnica i dojilja, pa se njima preporucuje uzimanje vitaminskih dodataka.
Do manjka vitamina B 12 dolazi zbog nemogucnosti resorpcije. Ova tegoba moze muciti bolesnika godinama pre nego sto se pojave simptomi. Uglavnom pogadja starije osobe, osobe koje su operisale zeludac ili osobe sa otezanom resorpcijom, na primer obolele od kolitisa.
Manjak kalcijuma, vitamina B6 ili gvoždja takodje moze da utice na normalnu resorpciju vitamina B12. Znaci manjka vitamina B6 su bolnost jezika, slabost, gubitak tezine, neprijatni telesni mirisi, bolovi u ledjima i trnci u rukama i nogama.
Tezak gubitak vitamina B12 dovodi do perniciozne anemije koja izaziva umor, sklonost krvarenju, bledilo (tzv. limunsko zutilo), bolove u trbuhu, ukocenost ruku i nogu, razdrazljivost i depresiju.
Ukoliko se ne leci, perniciozna anemija moze dovesti do trajnog ostecenja nerava, pa cak i do smrti. Primenom injekcija vitamina B12 bolest se moze drzati pod kontrolom, ali ne i potpuno izleciti. Vitamin B 12 se smatra netoksicnim, cak i u dozama nekoliko vecim od preporucene dnevne doze.
Preporucena dnevna doza - odrasli 2 mikrograma; trudnice 2,2 mikrograma.
